Пастир

317

5) Напослетку могу се многи уздржати да не краду, кад им се живо представе последице крађе казни времене а по преимућству вечне. „Отац Зенон путуГући кроз палестину, и уморивши се, седне да мало погеде код Гедне баште. Угледав у башти краставце рекне му полако: узми Гедан краставац па геди, гер шта он вреди? Но он одговори свом помислу: „крадљивци подвргавагу се казни,- зато испитаГ себе можеш ли поднети казни? Затим Ге пет дана стаГао на жару, и кад га 1е жар измучио, рекне сам себи: немогу да подносим казпи. а затим свом помислу рекне: е кад неможеш, немоГ красти.“ *) Ако се лопов не реши напред да ће поднети казну суразмерну намишљеном преступу, онда он нетреба одма да приступа к делу. Нека он промисли нагпре о горким последицима крађе, о губитку части ,• даље о томе, што ће га мрзити и презирати, сви, што ће многа права изгубити, што ће истеран бити из друштва, и о многим другим казнима, кошма закон подвргава лопове. Нека он представи себи, какав ће немир и очагање, какве ли муке осетити у свопн еавести у последњем тренутку свога живота, кош ће, сећаГући се свошх дела, морати рећи: „Ха сам био немилосрдан према запевкама ближњих: 1 едног сам свукао до голе коже, отео и последњи грош, од оног сам украо коња а од овог хљеб, неколико дечице учинио сам пуким сирочадима, убивши им оца, када 1 е бранио своГе имање од мене.“ Ако се лопов и сакриге од људи и загуши глас своГе савести, од суда се божигег нигде не може сакрити, гер ће праведни Бог свакога по његовим делима наградити. А осуда кота очекуГе отимаче туђег имања, грозна Ге и немилосрдна. Свети апостол Павле свима нама изриком каже: невартте ее , ни лопови ни хаГдуци, царства вожшег неће насљедити *) посрбио М. Алексић. 1) Достенаитина сказ. о подвижничеетгН Св. отцев стр. 99. §. 6. ’). кор. 6. 10