Пастир

323

његовом еина свога, да се роди, трпи и умре, те тим скине и последњу клетву са човека, а потом славно из гроба ускрсне, и новим животом свошм бедном доселе човештву, к новом и вечном животу код Бога отвори пута. Бог хтеде дакле спасти наГсавршениш производ створења свог, ту нагверншу слику самога себе, те нам и посла за ото сина свог, Геднородног, Исуса Христа. Исус се по вољи оца свога, као обећани Спас рода човечанског, да би лакше извршио намеру божи1у, изволи оваплотити, т. ћ прими тело и облик човека , али прими уГедно и грехе његове, К 01 е Ге мукама и самом смрћу опрати ваљало. Исус даде се вољно понизити, предаде се мучењу, би распет а пстом и положен у гроб. Но не потраГа дуго, и по обећању своме, трећи т. ћ данашњи дан устаде силан из гроба, узнесе се небу и седне од десне страна Бога оца свога, да по заслузи вечно награђуГе или осуђуГе живе и мртве. То Ге дакле узрок, драга браћо! што данас Гедан другог здравимо са речма: „Христос васкрсе\“ па то 1 е и главни узрок, што вас данас видимо млоге у богомољи ово1; Гер по значагу своме, данашњи 1 е дан, дан радости и душевног весеља, дан опгатега ускрснућа васелене, дан поновљене уепомене вечног и новог живота нашег. Заиста 1е ово празник божиге славе, празник душевног благовања нашег. — Сирома Ге лепше, богати светлше но обично одевен. Старо и младо, болно и здраво, дошло Ге у храм божи, Гер све Ге весело, све у души задовољно данас. И сам старац, кош Ге већ Гедном ногом у гробу, не страши се онога часа, кад ће у њега положен бити, Гер зна, да Ге са гроба баш засиГало сунце вечне слободе, те га и сматра као нуждан прелаз у нови и бољи живот. Па и сам храм божи другче но обично изгледа, лепше 1е украшен. — СГаша се светлост ето по њему просула од горећих свећа, а све у знак славе и победе науке божанствене, победе видела над мра- ♦