Пастир

336

како не 1аено и тамно. Хедно из бро1а такних ломгова то 1е слобода де1стнован>а. Глас о ово1 слободи допирао 1е Гако и до вас. Но ви сте и сами имали прилике увериги се, како често наопачке решава то питаље о словоди неопитна младеж!? Младим људма чини се по кад-кад да 1 е сваки поредак, ко1и спречава наглу вољу човекову — иротиван љегово 1 слободи; пажљиви надзор шпближњег њиховог началства чини им се као какво сувишно туторство, коге само дави и стеже душу у прсима; законита захтевања — као каква деснотова воља; каштиге — као нешто што сасвим неподилази под сувремени поГам тако зване човечанске ху чапости . и пр. и пр. Но од данас ви морате бити на чисто са тим незрелим погмовима. Олобода 1 е лепа ствар. И ми нисмо противници праве слободе. Па ако хоћете и само хришћанство спрема и зове нас к елободи: „дфв ШН2 КУ СК0Б0ДИТ2, ВСЛИ СпаСИТвЉ , КОИСТИН^ СКОБОДНИ Б>(' дете“ (Хоан. 8. 36) „Ид^же Дг^г господенк — скободд вели апостол (кор. 3: 17). Слобода деГствовања предполаже простор за де1ствовање; а пуни нростор могућан 1е само у пустињи. Но ми не живимо и не можемо живљети као какви дивљаци у пустињи. Ми живимо и можемо живљети само у друштвима. А да би сваки посебни члан друштва могао имати извесан део слободе, Јавља се потреба да буде неки поредак у друштву, т. 1. ди се разреде дужности и определе границе њихових одношага. А где 1 е поредак — там мораГу бити и вљуститељи поредка. Па зато 1 е с гедне стране надзор , с друге — послушпост. . . . У осталом вама се ово неговори сад нрви пут, и напомињући ово — ми смо само хтели наспоменути давно већ познате вам истине. А напоменути их, сматрали смо за особиту дужност нарочито сада, кад ви стоште на међи живота другатвеног и државног, и готови сте већ да коракнете ногом на ново за вас поприште. У заведењу нису баш тако страфре погрешке, ла ма оне виле и лротив самог началства, 1ер