Пастир

357

1. ) Папа Хован VIII у свого 1 посланици од 879 . год. когу 1 е писао св. Методигу, називље га панониском архиГепископом, а у посланицим од 880 г. што ге писао папа Светополку у њо1 називље Методта архигепископом моравскимИз тога се може закључити да Ге панониГа а садања угарска кога Ге тада састављала део велике моравске, широм до дунава, била насељена хришћанима источне вере, кош су спадали у стадо архтепископа Методи1а. А поврх овога сведочи шш и Пилигрин у сво1ем писмену, ко1е Ге писао око 980 г. да ге у панониГи осам гепископата, док се несу доселили маџари. А особито се знаде извесно за нитранско, о коме говори такође и папа у горњо1 посланици. 2. ) Две маџарске воГводе по имену: Буљчу и Ђула или Ђула\ иђаху у Цариград за царовања императора Константина VI, где се и покрсте, а таг их ге цар богато обдарио. Кад су се враћали у домовину они поведу са собом свештенике православне вере, да распростиру хришћнаство, и међу тима спомиње се Теротше, коГе га Ге цариградски патршарах Те* офилакто нроизвео у чин архиГерешки између 933 — 956 г И ако Буљча доцниге одступи од православне вере но зато Ђула оста за целога века у православљу. Угарски кнез Ге1за узе себи за жену Шарлоту ћер ЂулаГеву — и роди у хришћанству с њоме сина Воша, коме 1е наденуто име на крштењу Стеван — кош беше први краљ угарски. 3. ) Кад Ге 1046 г. букнула буна, кошм управљаше Вати1а, па буде проглашен за краља АндриГа I. кош се крио по Русиш од беснила немачке стране у УгарскоГ, многи историци ио томе тумаче да ге и сам Андрша краљ угарски био православне вере. А имаГући за жену Анастасту кћер Кишвскога кнеза Харослава, он ге обезбедио свошм хедноверницима слободно исповедање њихове вере когу тек што не беху истиснули из тога краГа Немци и Натини, ко^их тако много беше у земљи угарскоГ — за владе Гизеле жене Стевана I. и кћери немачкога цара Хенриха П. тако исто, као што