Пастир

369

уаагамном љубављу. За ХудеГе , кош су дуго сматрали себе за 1 едини избранн народ божш, нше било лако признати геднакоет незнабожаца с њима; и то Ге доднихе често порађало негодовање у оннм Худеима, когих срца нису била умекшана благодаћу Духа Божигег, носећег љубав и мир. Речи: угодно 1е светом Духу и нама, примљене су биле у решењама последуГућих сабора, кош су, по примеру савора Јерусалимског, сазивани били ради разрешења спорних питања по разним околностима у цркви догађагућима се. Решење сабора било Ге с радосћу примљено од друшства веруГућих у АнтХохш. Црква Херусалимска реши сад да пошље у Антшхшу, заГедно са Х1авлом и Варнавом, Худу и Силу, кош су им као пророци, помагали у проповедању. Апостолски сабор био 1 е у 5(Ј-ог години после рођења Христова. Но не мотрећи на решења сабора, опет Ге христиганима, коги су из ХудеГства нрешли у веру, трудно било победити у себи пређашње предрасуде против незнабожаца. И сам свети апостол Петар постављен Ге био у неко, по овом случагу памтења достошо, трудно, стање у дружењу с веругућима. Из посланице Галатима видимо ми, да он, кад Ге дошао у АнтшхиГу, нше хтео Гести са обраћеним незнабожцима, као да се богао укора од ХудеГа. Варнава се такође повео по њему. Павле бегаше против њих обадвовце, доказивагући, да се сви под Геднако оправдаваГу само вером у Исуса Христа. Но та видљива разногласност, не потирући међу апостолима чувства и узаГмне братске љубави, изазвала 1е обГаснења од Павла, и послужила на утврђење Гединства међу веруГућима. (Наставиће се.)

Кад свештенство на свето Андрешко! скупштини неуспе приклонити представнике народа зато, да се и стац.§