Пастир

408

шественика. Но главна Ге његова заслуга у томе, што Ге он исходатагствовао од цара Ферман те 1е сазидао изнова сопственим трудом и „иждивенигем“ и са помоћу околних хришћана Дужску цркву у 1855. год. Она ге споља врло лепо израђена, и има врло леп вид. Посвећена Ге она успешпу просвете Богородице, а пређашња црква посвећена Ге покрову. Изнутра она нте гошт израђена, иконостас стои сасвим шут, гер се нема новаца. Храм таг изчекуГе каквог благочастивог хришћанина благодГетеља кош би пружио помоћи Дужског братиш. У опште Игуман Евстатте, заслужио Ге велику похвалу и благодарност за неуморну радњу. Но на жалост манастир се сада наоди у врло великоГ нужди и опасности од Турака. Не будући више у стању подносити угнетења Требинских Турака, хришћански поглавари из Зубаца, Крушевице, Драчевице и Шума скупе се на веће 5. Декембра 1857. год. да расуде кошм начином да представе општу жалбу мостарском паши; скупе се они у манастир Дужи, као у месту, ко1е наГвећма поштуГу, и реше да пошљу паши писмо, и да му изложе све злоупотребе Требињског мудира (начелника) Хаџи-бега Ресулбеговића и других Турака, а да му представе мирну цел свога скупа и да га моле да он неби примио та! поступак с хрђаве стране. Добивши то писмо паша им одма пошље „бурунтту“ на српеком Гезику у когог дозвољава им да се саветуГу , и да му представе своге нужде. Но кад су Требињски Турци узнали о том скупу, то да не би њих хришћани изобличили пред пашом и да би избегли ираведне казни, пошљу те им Гаве, да они не трпе никакве скупове и заповедагу им се разиђу. Хришћани имагући писмено дозволење од паше, нису хтели да их слушагу, но из опасности, да неби изненадна Трбињски турци напали, они наместе стражу. Турци Требињеки у таг исти дан наиадну на ту стражу, и убигу 5 хришћана. Одма за тим мудир и срезки Сребињски суд напишу паши мазбату (извешће) о томе, да хришћани скупивши се у Ду-