Пастир

477

вања, преко све важиости свог високог званига и достоганства, не би срећно, да се и његов ужитак у препорођетн свогог отачбини обезбеди: но би остављено све до сада, да од благодушига народњег свог ужитак очекуге, и да се задовољи са оном истом системом награде, кога му 1е у нагцрњим данима прошлог народњег живота пружена, као да би му се тиме ваљда хтело пребацити да се 1е за ослобођење, као и спасење свога стада слабо трудило! Колике Ге пак свештенетво користи народу своме приослобођењу, а и после тога принело, нека праведни и беспристрасни патриоти оцене. Међутим ге отачаствено свештенетво кроз сво време државног бића, а нарочито од 20. година овамо, при сваког дато! ирилици обраћало се правитељству и народу с молбом, да се и њему по званиГу и достоганству одсеком као и осталим званичницима народа и државе плати. 0 том сведоче протоколи свиГу досада држаних народњих скупштина у кошма 1 е преко народних посланика жеља свештенства о том Гасно представљана. А осим тога обраћало се Ге оно и преко свошх Архипастира у више прилика, и на саму владу, нарочито у иозниГе време, и молило да се и стање свештеничко сведе гедном на извесност како би обезбеђено будући са стране матершалне, крепчше делало о унапређењу богодане вере и моралног узвишења веругућих. Но сви ти покушаш за иоправку свог материГалног етања од стране евештенства и његове началне власти чињени, осташе безуспешни; Гер како народ тако и правитељство свагда су неку хладноћу о поправци стања свештеног показивали. Но преко свог нерасноложења правитељства према свештеном стању, и преко евега тога, што се свештенство лишено сваке помоћи мораде приклонити на то да од случаГа ужитак себи и свокн породици очекуГе; гедан изненадни поГав из вишег круга државног управљен противу стања