Пастир

506

ћи, шта ће тамо бити са мном; само Дух свети сведоча ми да мене очекуГу окови и беде, а ни нашто не мотрим и не ценим сво! живот, само сам рад да са радошћу довршим пут сво1 и службу, ко1у сам примио од Господа Исуса, да проповедам еванђеље благодати божиге. И 1 а знам сад, да сви ви, међу коима сам 1а ходио и проповедао божиге царство, нећете више видети ме. Па с тога вам данас истннито кажем, да сам Га невин у крви свиГу вас. Тер Га нисам пропуштао хављати вам сву вољу божиху. Дакле чувахте себе и сво стадо, над коим вас Ге Дух свети поставио за чуваре, да руководите цркву Господа и Бога, коху Ге он крвљу свошм задобио. Тер Га знам, да ће, по одлазку мом, доћи к вама љути вуци, кош не штеде стада, и да ће и од вас самих бити таквих људи, кош ће противно говорити, да би задобили себи ученике. Дакле мотрите, имагући на уму, да сам 1а за три године непрестано и дању и ноћу са сузама учио свакога од вас. А сад вас, браћо, препоручухем Богу и његовом благодатном слову, кохе вас може више научити и дати вам наеледство са свима освећенима. Та нисам ни од кога пожелио ни сребра ни одеће. Ви сами знате, да сам 1а и мохе потребе и оних, кои су при мени били, овим моим рукама набављао. Та сам вам у свему показао, да Ге нужно трудом своим нодржавати слабе, памтећи речи Господа Исуса, Гер Ге он сам казао: „веће Ге блаженство давати, него узимати.“ Довршивши своху беседу, Павле хе пао на колена и помолио се са свима Богу. Сви су са сузама грлили га и љубили, жалећи, што га више нећеху видити. Они су, пуни жалости, пратили Павла и његове сапутнике до брода. Свети проповедници, путугући у Терусалим, излазили су на разне оетрве и вароши , проповедахући свуда и настављахући верухуће. Хришћани су их са љубављу предусретали. Из Тира, где су путници провели седам дана, пратили су их сви верухући са женама и децом до брода