Пастир

496

Но „ученицу пргцЈдх^ приносдц1илЈ2.“ Свети Златоуст примечава да су ученици ову забрану чинили не за то, што су децу презирали, већ из уважења према Иеусу — своме учитељу. Они су мислили: „гди ће Исус сад да се занима с децом, да их прима к себи и забавља шњима, кад он има другу већу и узвишениГу цељ, — цељ да уреди и подигне царство божте на земљи. А шта могу да разуму деца у том царству божтем. Проповед.... учење.. чудотворство . . ево сад предмети његовог занимања..“ Тако од прилике, вели Златоуст, могли су мислити ученици Исусови. Но како су се Гако у том варали! „вид^вг же 1и^сг(с2 негодовд и рече: остдките дћтеи приходиги ко мнћ и некрлните имг: тлкокихг но естк цлрствУе вожУе.“ Премит лосрдни и свезна 1 ући Господ негледаше тако на децу, као шш непросвећени донде Духом светим ученици његови. Баш у деци тог , — у том младом и свежем потомству видео Ге он праве наеледнкке свога царства . . Старци и људи узрасни, сувременици Господу, већином бегаху очврсли у оним старим предрасудама, кошма беше окужена сва ондашња околина. Ново божанетвено учење Исусово некако се тешко калемљаше на срце њихово. Они небеГаху у стању да тако на мах одбаце оне ниске варљиве своГе наде, кошма се питаху неколико стотина година и да сад од гедном приме учење, коге беше из основа противположно њиховим веровањима, предрасудама обичашма. За вино ново, као што се Исус изражаваше Гедном нриликом у причи, бегаху од потребе и нове мешине, — нова, непокварена природа. Иа зато Исус и рече ученицима свошма: „оставите децу и недирагте; Гер таквима припада царство моге. Шта више, Га вам велим, ако небудете као они, нећете ући у царство моге.“ И загрљив децу обадвема рукама благосиљаше их свошм обилатим благословима. Ево, мили ученици, како Ге био благ и милостив Господ нрема деци, и то Гош према деци кога небегаху препоро-