Пастир

580

да се сруши, а кош Ге саградио Тосиф Камелис, разрушив га до темеља, подигао Ге свогим трошком и трудом ново дивно здање на два бога коге све досад краси чернечку гору, и смешта у себи цвет калуђера, чина ев. ВасилиГа великога, кош се труде духовно у Угарског. Поред овога монастира налази се сакровиште, у коме се чуваГу остаци добротвора и основаоца његова Димитрта Раца, кош умре у 72. год. свога живота. У одличне заслуге владике Маноша Олшавскога ваља нам уврстити заузимање његово о утврђењу училишта у Мукачеву за изображење младежи , ко1а (хћа* ше) се спремаше за свештенички чин. Ова1 владика што се одликоваше многоструком делателношћу умре у 1767. години. Тело му Ге сахрањено у монастиру Марше Повчанске — где Ге он за живота свога спремио угодну гробницу да остави сво!е смртне остатке. Он Ге за живота свога завладичио пет уншатских владика: Гаврила Палковића за свидничкога владику — у ХрветскоГ 1752 г; 1753. г. у Мариш — ПовчанскоГ, Петра Павла Арона за Фогарашкога у Ердељу , — 1750 г. у Мариш — ГТовчанског Мелетига Ковача за велико-варадскога у Угарско!, такође у ПовчанскоГ Василига Божиковића за свидничкога и наносхетку 1764. г. у Мукачеву Атанасша Редника за Фогарашкога. Трећи период уншв почиње се у време Хована Брадача наследника Манопа Олшавскога, кош ми називљемо периодом торжанства униГе над православљем. У овоме периоду не Ге била унига потресана никаквим покушашма рад повраћања народа у православље. Прозревши карактер минулога периода, кош смо горе нацртали, примећугемо да се у њему рад ширења уни1е употребљаваху средства с цељу, да се православни склоне ви'не силом и обећањем користи и добара, него правим (мирним) путем и испуњењам обећања. Хер негледећи на то> што беху обећања унигатском свештенству права и преимућ-