Пастир

568

одзивима. Признаван 1 е писцу труд и успех, али само до некле, не утолико^ мери, на колико 1 е писац сигурно нишанио, а што се тиче тежње и намере безсумње Ге да не стош на чисто. Немачко „Културтрегерствопа не само оно, него и аустртска тежња на Исток, врло неприкривено вире из Каницева дела. Од других његових послова , коГе Ге све писао немачки, поменућемо „путовање у Гужну Србигу и северну Бугарску год. 1864,“ „бугарске одломке“ штампане и у ерпском преводу у „Даници“ Гедне године „прилоге за познање старина српекога Дунава од Праова до Београда, „Цинцнре“ „Впзантшске споменике у Срби1и,“ кош су изашли са Српским об^ашнењем и у кошма су заиста прекрасни нацрти религиозних грађевина старе српске државе. Само што не можемо прећутати како Ге име овом после дњем делу пометено. Грађевине су у Србиш српске, а каквоћа стила, византтског или каквога год иначе мислимо, да се не може узети у вредности присвошога придева. Друге ситниГе чланке Каницеве , кош се тичу ових земаља и кош су мање или више вредни, не ћемо овде ни спомињати. И ово што смо наспоменули, довољно Ге да докаже да 1е Каниц много радио о стварима 1угославенским, и да по овоме заслужуГе да се име његово с поштовањем спомене па и ако ге у многим радовима свошм, као римокатолик, често вукао иа страну папства и у ноГединим предметима као човек хотимично или нехотице грешио. Дело његово о Српског цркви, коГе смо ми намерни саопштити читаоцима нашег листа на више Ге места врло характерно: у њему Ге уловљена црта и дух православља, ал на више » 1 еста дата превага папству па и сама Факта исковеркана. Оно Ге писано немачкши Гезиком, али зато опет доступно многим краГевима српским, иочем на оно! страни наша браћа свештеници скоро сви без разлике зна1у немачки. Па зато пуштаГући га у преводу на српски ми ћемо га пропратити нашим примедбама, те тако псправити погедине погрешке ученог

*