Пастир

ШТАМПАРИП НИКОДК СТеФАНОВИбА У ВКОГРАДУ,

д|а кр^кпостк его: (види у апостолу,-) апостол ко Коринт^аном, зачало 140-то, еванђеље од МатеГа, зачало 106 то, а причаетен: х кллите Ј и рДД^итесА прлкгднУи ш ГД^к: (види у апостолу:) (Продужиће се.)

И ове године прославила 1 е наша богоелови1а свечано дан првог архиГепископа и просвегвтеља свог св. Саве. На водо-оевештењу приеуствовало Ге његово висоггопреосвештенство наш Г. Митроиолит Мпхаило, а тако ието и монистар просвете и црквени дела г. Матић и друга господа. По свршеном водо-ссвештењу говорио Ге беееду 1едан од ученпка шпстартег разреда богословиге Марко Симеоновић, у кого ! у кратко но живим боГама изнесе нам на углед време и околности у коГима 1е наш св. Сава у корист свете отачанетвене цркве дегствовао, као и заслуге његове учињене сриству. Но свршетку ове беседе, кога се завртавала с орошениГем да Бог даруге младом Госоодару нашем Милану Обреновићу IV. и његовом виеокопреосвештенсву г. Мптрополиту Михаилу, као непосредном надзпратељу овог духовеог завода, иостогано здравље и дуг жезот , — хор се одазвао са многољествиГем. За овим заузе катедру г. Никодпм Петровпћ свештеник и проФесор богословиге и пропрати на велико задовољство елушаоца, у доета широком обиму, развиће наше богословте од оостања њена до данас. Мо ћемо се ностарати да обе ове беседе ила бар последњу саопштимо нашим читаоцнма у целпни. Свршетак беседе г. Петровића поздравио те хор са песмом ев. Сави. За овам се иаетзвила друга нова евечавост, кота до сад нте била у богословвш, а на име: освештање „чвтаонпце братства богословског.“ Ово братсво у богословиш одпочањало хе своГе жеље гош у прошлоГ години, али их ниГе могло остварити Гедно због недостатка матервГалног, а друго — што ниГе могло наћи за се оделите коморе, где би своГу радњу радило и седнице састављало. Ове године одклоњена су оба та узрока е „братство богословиско“ еад од Гако може имати евоГе састанке, своте радове у корнст знања и науке; Гер има сва средства кота су му сад на првп шах од потребе. ДоцниГе поћи ће то све боље и лакше, почем се и они сами журе да образуту у средини свокн неке периодичне новчане прилоге, коте ће сваки њихов члан обавезно уносити, а и миоги уредници тавнах листова наших одазваше се да ће пм слати своте лнстове на поклон.