Пастир

109

нужде поље радити, ваљда ће с књигом занимагући се, више што о пољодељству прочитати и практику други људи овима! у лепоГ Форми излагати, начином за њих и разумљивим и занимљивим. Таква прилика много би више учинила него Бог зна шта друго. Земљорадни се по кад кад сами о овоме оном разговарагу, како да у напреде, па би свештеник ту много помоћи могао. Кад се говори о плати свештеничкоГ, ту 1е без сумње близу и предругоГачење у спремању за свештени чин. Чим се хоће, да се свештенотво матертално осигура, треба и оно да Ге сигурно, да може потреби одговорити, когог 1е намењено. Данашњи ред изучавања, као да ге смерао на неку олакшицу, те 1е изучавање свештенетва крње од времена и од предмета. Богословта, као више заведење, треба упоредо да иде са великом школом па да се питомци и у богословилу примагу нз 6 разреда гимназте. Данашња олакшица учинила Ге еамо т*», да гомилама нагрћу из 4 разреда гимназшалног у богословту, гедно зато, што ге две године мање изучавања, од велике школе, па ћеФ му после учитељовати, ћеФ му поповати. Кад би се у богословту примало из 6. разреда гимназталног, онда би врстниш били учиоци и они, кош би прелазили у богословшу, прелазиди би само они, ко1е би што но реч срце вукло да ову струку изучаваГу. Поред тога требало би и сами систем изучавања у самоГ богоеловиш променити, па да новорукоположени свега теник небуде гуран по цркви, док се у служењу поправља, нити да се у неприлики налази на ком свештенодегству без псалтира због неких псалмова, кош у Требнику нису печатани, а ко1е се, предноставља да свештеник на памет зна. Систематична — периодска — плата свештеницима и регулисање богоедовте, учиниле би то, да би матертално етање свештенства било тако, коге би их узвишавало подобно њиховом узвишеном чину, а наГвише састоГало би се у томе, што би кадри били свуда позиву свом достогно од-