Пастир

101

1ер издадох крв невину“. — „А шта нас Ге стало до тебе? Сам си крив, одговорише му они“ заборавив, да га они потплатише са сребрницима и наведоше на ова1 преступ. Ако шш и сад има несрећника у друштву, кош мећу руке на се (прса): онда зар се неће наћи у друштву људи, кош учествоваше с њима у оваким заблудама, какве их доведоше до ове несреће, или не умеше или не имаше за доста хришћанске самосвести , те де би их за времена спасли од оча1ања и несреће? Речшу, свако зло у друштву, па ма се оно на кош начина похављивадо, стош на одговорности не само правих вршилаца његових већ и на целом друштву. Ако ли имаде у друштву бедних људи, они за цело не ничу из земље, већ нарастише на земљи. Они се родише међу нама, порастише, васпиташе, дишу хедан дах са нама, и везани су уз нас читавим низом животних одношаха. Па што нам се нретстављаху хуђи и покварениш, тим 1е загушљивиха душевна атмосФера, у коху не улази само њихово дисање, него и дисање нашега срца. Хер из срца истичу по речма Спаеовим лукаве помисли, зле пожуде, те се шире по душевнох атмосвери, налик на загушљиве праменове смрада, док не нађу за се организме, кошх се боље легхе, па пошто се туна зачеде, тек у њима рађаху грех, — нреступ. По томе ни су само они већ смо и ми криви, што хе ова атмосвера заражљива, што ми не умемо или не ћемо да хе чистимо, да Ге освештамо и створимо благотворном, рад ноновљења, укрепљења и процветања нашега душевног живота. Ако Ге тако, ако 1е одговорност целога друштва подхеднака за грехе и гхреступе свошх чланова; онда по какох се сразмерици дели ова одговорност? Она се дели прво по закону божанске правде, 1ер ко имаде више, од тога се много више и захтева. Хер свак кош има више права, превагу дарова божиш, не има их само за се већ и за ближње свохе. И тако на овах начин убоги родитељи одговараху и за се и за