Пастир
103
сме се заборављати моралиа страна животна, коГа саставља основу, темељ, тако рећи, покрет целога живота. А како могу да се постигну те силе у!едињења, рад наравственога напредовања друштва ? Пре свега ваља знатњ да нисмо вични томе делу, да би смо имали ашого муке док би га створили, па макар да би смо хтели и борили ее за то. Али стари хришћани, имагце доста овога духовног искуства. Они на пр. пошмаху и испуњаваху заповест Спасову: „ако згреши брат твоЈ, отиди до њега па га изобличи у четири ока: ако ли те поолуша^ онда си стекао твога брата, Ако ли те не послуша, иоведи са собом шш шднога или двошцу, те да би се са устима двогице или трошце сведока потврдила свака реч. Ако ли и њих не послуша; кажи цркви, т. I. целом збору хришћана; ако неће ни цркву да чуГе, то нек буде с њим као Гезичник и митар (Мат. 18, 15 —17)“Они погмаше и вршише заповест апостола: „поверавагте др>г другару своГе погрешке те се тако лечите.“ И 1ош : „браћо, ако ли неки од вае бежи од истине а некога поврати; та! нека после зна, пошто Ге повратно грешника са зла и лажна пута, да ће спасти душу од смрти и покриће многе грехе“ (Хак. 5, 19 — 20). У ирвим вековима хришћанства, државне власти и закони беху незнабожачки, па и ако они бегаху до зла бога жестоки, опет не избавише друштва од толика грдна трудежа. Али спаеоше и поновише, сиаеоше и подмладише сво човечанство животворна начела хришћанске вере и морала. Да се ова начела еачуваГу и употребе у хришћанском друштву не беше тада само носао пастира, већ све браће, свих хрншћана. У хришћанским зборовима, саветима, кош имадоше за нредмет дело вере и наравствености не учествоваху само пастири, већ и еветеки људи под именом изабраних етараца, старешине и у опште браћаЕто са шта беГаше тада тако чист, прекрасан живот хришћански у друштву, ево са чега беше тако 1ако друштво, ево са шта Ге ликовало над самртним усиљавањима тамне обла