Пастир

166

Немац, Француз, Инглез и штагод хоћете само не Рус. Њему су се певале песме немачке или Француске што се и по колибама певаГу у њих, а у скаекама он Ге слушао о Амалшама. ДуГзама, Карлима, Рихардима и т. д. он зна тако рећи за сваку анегдоту вемачку или Француску, разуме се, страшно сметено; али за руску исторшу незна ни да 1е има! што се тиче молитава и уобште верозаконских поГмова, то ни да може опепелити дете васпитано од туђинке,- и она сама не зна руских молитава, те с тога гледа да улева у њ само презрење према рускоГ цркви. Ако ли Ге католичкиња, она се брине и труди сваки дан и час да улиГе у дете расположаГ према католичанству, па чак их има таких коге тумаче различите историке о католичким свецима; у осталом деца така што их туђинке васпитаГу остаГу без икаке вере. Ха се само дивим, како досад наши свећеници на обраћаГу никаке пажње на ову ствар те да спрече ово зло мерама, само не мора бити полицаГским. ЗнаГући за грке плодове, кошма се хране наша деца туђинским васпитањем, ваљало би да дознаду лек за наше друштво, па да искорене ово грдно зло. што нам кужи млади нараштаГ. Ваљда бар знаГу да невера и хладно понашање према отачанскоГ цркви, доиста и само отуд долази што нам туђинке васпитавагу децу; а ово кужно и упропастљиво васпитање са злим послецима свошм, у нас не само да се умаљуГе, већ као што мода захтева, расте не данима него и сваким сахатом. Ми сад налазимо управитељке и доиље немице или Францускиње чак и у оним породицама, коге пре десет година држаше за несрећу кад би им у кућу дошао туђинац. Али родитељи, обузети модом већ ништа на то не држе. Њима се вели, да Ге за њихову децу Гош рано да уче начела о вери да они имагу Гош каде узети руског вероучитеља кад деца порасту. Доиста се деца могу учити начелима вере, кад наврше васпитање у доиље т^ђинке, а учити дете од четир или пет година реченим