Пастир

199

она1 кои ее њоме зарази не само да Ге еваком страшан, већ 1 е и семом себи несносан, — свак се од њега боГи, и гледа да се с њиме V несретне. У источним пределима и до данас прокаженим и иедозвољава1у живети у варошима, — Гер тако Ге страшна та болест да се редко лечи и наГбољим медепинама, па често и код ових остаге неизлечима. Хеданпут у време рата Сиргана са ТевреГима, — Сирска воГска зароби неколико Изранлћана, међу коима беше и Гедна мала девоГчица, когу узме за служкињу жена Нееманова Сирота девогчица одвећ Гадиковаше, —она беше изведена из прекрасне родбине, отргнута од родитеља свогих и постала робињица у туђог вароши; по овоме дивно Ге чуд > да се ње коснуше страдања њеног господнна, али њу су гош из малена учили да никад невраћа зло за зло; и будући да Ге била и онако од природе добра, више пути гледала Ге са тугом на патње свога господара. Овако сачусгвуГући патњама евога господара, изађе она Геданпут пред своГу госпођу, пагоГрече: „Кад би господин мог отишао пророку, кои живи у СамариГп, зацело би се излечио од проказе.“ (4 цар. 5, 3.) Речи ове што девоГчица изрече, допреше не само до Неемана, но и до самог цара Сирског, ко1и одма спреми и посла свога во1сковођу — НеГемана — с велпким даровима цару израпљском, и писмом Гедним, у коме га мољаше да Негемана , коги к њему долази, излечи од проказе. Кад цар израиљски прочнта писмо, узнемири се тако, да Ге п своГу одећу за знак силног гњева и љутње исцепао, па повика: „Та зар сам 1а Бог, што умртљава и оживљава, те да мени шиље на лечење прокаженог човека?! — Помислите само и погледагте, са чим он подилази к мени ? (IV. цар. 5, 7 ) Кад пророк ЕлисеГ, човек Божи, чух да Ге цар израиљски и одећу своГу изцепао од љутине, дође к’ цару, па рече: „Зашто цепаш одећу своГу? Пошљи прокаженог нек к’ мени дође, па ће видетп коги Ге пророк у Израиљу.“ За овим дође Нееман са своим коњма и колима и стане на улици пред кућом ЕлисеГа. ЕлисеГ му преко свог посланика рече: „Иди те се окупаГ седам пута у 1ордану, па ћеш оздравити:“ Нееман се на ово расрди: Хер он мишљаше да ће пророк доћи еает к' њему, па да позове у помоћ Бога свога и тек пошто се дотакне рукама до њега да ће оздравити; те зато и проговори љутито: „Та зар вода у рекама Дамаским ниГе боља од свиГу вода пзраиљскнх ? И зар се га нисам могао и у њпма окупати па очистити. ?“ Реке Дамаске пружале су се преко долина, коге бГаху обрасле тамно — ладовитим шумицама, и прекрасним плодоноснам усевнма ;