Пастир

215

Ге одвећ мвого помагао делу проповеди. (Д. апост. 20, и 33 др. 1 вор. 9, 6, 12, 15. 2 кор. 11, 8,2. Тђесал. 3, 6 и д.) 4. Бавлење будућег апостола у школи Герусалимског било ге за њега од великог значага. Он пе само да ге се научио овде користити старим заветом, но катехизична Форма учења у равинским школама допринела му Ге ону оштру дталектику, кога му Ге доцниге онако мкого помогла кад 1е развио хришћанско учење. Научно образовање коГе Ге он овде добио било ге природним основом оноГ красноречивости, ко1а нас у свима његовим доцнишм беседама и иослањима усхићава. Бистри ум младога Павла, разуме се да нше могао остати неупознат са назорима оне ФилосоФше, коГа 1е око тога времена из Египта прешла у Палестину и маду Азшу, те стала на супрот хришћанству, и коГу Ге он иосле (особито у послањима Колосаима) с онаком вештином поражавао. Но особито 1е значаГно било за унутрашњи развитак Павла то, што 1е се образовао баш у реду ФарисеГском. Фарисеш су међу Тудешма били строго веругући ред, сасвим противно садукешма слободним умовима ГудеГства. Тежња свиГу строгих Фарисе1а ишла ге на то, да у свог точности изврши Мо1си1ев закон са свима традиционалним захтевима и ситничарсвим прописима старих равина. Треба да предпоставимо себи младог Павла ватреним, решителним младићем, кош ће са свом ватром младићског одушевлења почети бранити и лако одбранити то, што 1е 1едном нашао да 1е истинито. Тако хе и било са ФарисеГством. Доцнше сам он каже (Гал. 1, 14), да се трудио превазићи у законито! правичности по начелу строгог ФариееГства све своГе вршњаке. У колико Ге озбиљниГе он тражио законе правичности, и у колико ге ватренша борба била, коГу Ге он продужавао гоњен са неодољивом силом своГе ватрене и 1аке природе, у толико Ге боље из сопственог искуства свог могао дознати ону раздвоГеност у човечикп природи, ко1у Ге после тако очито представио у свом послању Римљанима. Сопствено искуство аиоетола изазвало 1е из уста његових ове значахне речи: не еже во х°ФГ Докрое, с'Ге ткорк, но еже не х°ФГ -злое, сГе содћклк (Рим. 3. 19). Ова борба са собом самим, са свошм природом к злу наклоњеном, пока шла му 1е с Гедне стране, како 1е дубоко укорењено у арироди људскоГ осећање по-