Пастир

261

мљаног уздигла к престолу Свевишњег; прослављамо све оне врлине кошма човек блиста у сво1 васионо1 као украс њен, као мезимче и чедо божиге. Тер кад упитамо себе шта смо ? видећемо, да смо Гедна грудва земље — но грудва коГа 1е Духом божишм задахнута, — па зато Ге и свесна свога бића и позива свога. Знагући ово, хоће ли се ко-год, ко цени себе , заборавити; хоће ли одбацити и загушити у себи оно, чим се поноси и што га чини те 1е човек, — хоће ли занемарити разум и свест сво1у ? Не, за цело не ће прави хришћанин то учинити. Већ свестан себе самог и позива свога, негова ће брижљиво у себи ова1 свети залог љубави Творчеве: старагући се да му у свако! мисли, у свакоГ речци и делу блиста ова божанствена сила у њему! Но, васпитати себе самог, умножити у себе дарове Духа Господња и узвишавати се у врлинама хришћанским, колико ге свети толико Ге и тежки позив свакога од нас, зато, с тим већом пажњом треба да приступа сваки од нас к овом светом раду. Кад борац у бо! полази, он Ге предходно окушао снагу своГу. Кад се пловац на море пушта он прегледа 1 едрила да л' су кадра однети га куд намерава. Тако и ми др. браћо, постарагмо се зарана испитати себе саме, окушаГмо снагу нашу — па онда смГело пођимо у бо! са препонама, на крилима вере Христове уздигнимо се у нади на помоћ божгу, и Дух Господен излиће на нас обилате дарове своГе. Зато, просећи у Господа Духа свепросвећавагућег, запитагмо себе саме: да л’ смо спремни за дочек великог посетиоца — Духа Господња, Гер Ге Дг>хг БожУи, Дг?х2 премгЈдрости и рдз^мд, Дг>х2 совћтл и крћпости, Д^Х 2 кћдћшА и кллгочесткА, Д^Х2 стрлх^ Гјсподна! Ко жели да му мисао његова буде просвећена Духом мудрости хришћанске; ко жели да му разум његов обухвати