Пастир

268

2—3 и више часа а у кући се не деси водице? Богме онда дечица и болестници — ако их има, пате и глад и жеђ*). Новорођену децу, по обичаГу, неки протура1у кроз прозор куће, неки их обносе око наложене ватре. а неки их на кантару мере, да их не би после могла вештица по1ести. То 1 е права глупост наших Срба! Каква вештица? Зар та животна може у природи да постош? — Заиста не! но да ако се та глупост изчисти из веровања народног, ко1е су задржали шш од некрштености своге! (И у шумадиш постош обичаГ мерити новорођену децу кантаром опасавши их ликом; но како нам се чини то се ради не зато, да се деца предохране од вештица већ зато да буду штедљива или да речемо шш боље тврдице. Овако тумачити оваг обичаГ даГе нам смедости то, што смо очевидци били у два три случа1а да се то ради имено у оним домовима, гди 1 е старешина растур-кућа, па већ досадио домаћима свошм разметањем и трошењем. Само се по себи разуме да ова мера деце кантаром нема ништа стварног у себи, те да може дати новорођеном Гедно или друго свогство, ко1е се тим жели да иостигне; али се оно тиме покадкад иостизава врло природним начином. Детету, кога су тако мерили, чим дође до знања и свести, одма почну причати, како су га и ради чега мерили. У овом казивању одма излази пред очи детету жеља родитељска, да дете буде штедљиво, тврдица. И кад му се ово често повторава и наушава као узор живота, то по самом закону психиском , лако може та жеља родитељска да пређе у нарав детета , те да тако одиста постане штедљиво. Па кад Ге према овоме сва снага у казивању и честом повторавању да дете буде такво а не у мерењу и кантару: онда би и ми посаветовали нашим благочестивим бакама *) Ово Ге само за ужички, чачански и за два среза крушевачког округа, што села нису у шоровима, но су куће раздалеко и удаљене од куће свештеникове. Добро би било, да свештеник, на више места у парохиш, оставља водице код поГединих имућних и ваљаних кућа, као што то и чине неки свештеници у „Старом Влаху“, те да тако задовоље та1 мио обичај хришћанских породица.