Пастир

292

Сад брошмо од Косова, Несретног измета: Фрушва гора с тгеши се С тГелом кнез-Жазара; А сав роде србски В1ером православном. Тко се не би заплакао , ГледаГући Србе, Гђе СрбиГа царида Изгубила име: „Серви1ом л Ге из зависти Од тућина .. наречена. Србиш, устани, И лице прохлади. Хадна Босна, Бугарска И Ерцеговина, Тош у мраку уздише И не види свгета. Чуг наш вапаГ Савво! Србска света главо, Ти прождени густи мрак, И Србе прослави. И прослави Господара, Нашег цара — во1воду! Кош љуби свагда Србе К’о синове в1ерне: Да нам цвгета олтар — в1ера. Србско име, слава стара. Боже! Србе чува!, И — слогу им подаИ

На Перни , 1857.

Н. В.