Пастир

285

Скупљени на крштењу новац они не остављагу у сандук, као наше магке до узраста детета, већ га одма дагу на процент да загедно расте с дететом. А чим дете већ пође у средње школе, они му таг новац предаду, те се оно таквим начином поред школе веџба и у шпекулациш. Наравно да ово има уплив на свако ГудеГско дете и да ствара доцниге код свакога онаГ штедљиви характер, кош само томе согу људи доликовати може. Уред.) За тим иду даривања између матере младенчеве и воспригемника: кошуљом, чарапама. убрусом; па Гош и сваком његовом укућанину, ма и наГмањи дарак пошаље. ВосприГемник, осем тога, што 1е аршин — два, платна при умивању детета дао, по свогог могућности, пружи куми кош новац, и то се зове уздарњ. (ОваГ обичаг колико 1е лигеп и узоран, Гер произтиче из побожног и обилатог осећага према лринови у дому и према светости дела са стране кума, — опет Ге зато веома тежак а често и штетан по посљедицама. Тежак — зато, што су многе породице сиромашне, па нису у стању ни свогог деци да спреме чарапе и кошуљицу, а то ли куму и деци кумовског. А ту Гош ка за инат у таквим баш сиромашним породицама даГе Бог и честу децу. Па кад би те дарове спремао сам домаћин, ту би зар и по муке било. Но ово мора да чини искључиво сама породиља, па било да роди мушко или женско дете. А та породиља мора подгеднако са свима укућанима да врши све остале терете домаће, и опет да спреми те дарове. Ниге то ништа ружно поблагодарити и стварно ономе, кош ти Ге какву љубав учинио, нарочито у време радости и весеља, као што и овде чини воспригемник узимљући туђе чедо на руке и даГући заклетву, да ће то чедо примити у броГ праве деце своге и о њему као о свогог рођеноГ деци бригу водити, а у случаГу сиротства детињег богме и одгашти га и васпитати; али Ге ружно то, што се сами воспригемници (бар онде где виде да Ге