Пастир

315

кад ге сваки у стању врднути испред надзора наналства, ако се не би стидео ни боГао свевидећег Бога ? Шта Ге кадро натерати људе да цене и поштуГу отачаствене уредбе , ако у тим уредбама они виде дело гедних само руку људских без нотпоре закона и установа божишх ? Кош отац може удржати сина или ћерку у поелушности, ако се сам не бош ни Бога, ни закона, и непоштуГе своге родитеље и старешине? Какав муж према жени и жена према мужу може сачувати верност и љубав , ако на брак сво 1 гледа просто као на какав грађански сагуз и услов , а не као на таинство вере и благочестига ? Какав брат не ће издати брата, ако Геднокрвност своГу с братом буде сматрао као сљедство гедне просте природе, а не као плод благослова божиГа на родитеље? Какав сусед одржа ће светињу договора, ако код њега нема слоге с осталима ни у светости вере, ни у светоети закона ни у признању онште отаџбине? Но рећи ће во: узаГамне домаће потребе, могу тесно сГединити све грађане ? Ал иекуство нам казуге, да баш ови домаћи интереси чешће раздваГагу него што с1едињаваГу међу собом људе. Личне користи рађагу издашике Господару и земљи; ове граде началнике слепима и неправосуднима а подашике хитрима и варљивима; ове преобрћу домаћина у тирана а слугу — у грабљивца, — гоне оца да постане тврдица а децу да пожеле смрти свошм родитељима; оне — руше верност брачне постеље, слогу Геднокрвности и братства и уза 1 амне дужности код свиГу ближњих. Да! тамо нема Геднодушности, где нема слоге у вери, побожности, где нема поштовања према закону, према светим устано • вама наших предака. Љчни интереси везуГу нас Гедно за друго само донде, докле они траГу, а више не вреде они ни у чему. „БлдгочестУе же нл ксе полезно естк“, вели свети ап. Павле. Закони и власти могу да одрже само слабе од зла, претњом и плашњом каштиге; но благочестив повину 1 е им се ие зл стрлх 2 л зл сок^стк (1 Петр. 2. 13). *