Пастир

321

домаћином кош слави и вива одпуст. На панахиш (кољиву) чита молитву: кса сок^ршикш слокомг ткоимг Господи и проча, прелива панахигу вином и бива одпуст. Иста се панахта да1е сваком госту ради окушаГа, а оваГ кад окуша обично говори: „За чест и памГат св. отца Николе" или кош буде празник, осим св. Аранђела и св. ИлиГе кош панахигу немаГу. Ово Ге заиста врло красно, да у српским народу подвишници вере христове и велики мученици заборављени нису, но да им се и дан данашњи панахша од славећих се кува за свети спомен њихов. Неким домаћинима свештеник иде о славама кући њиховог те им ломи колач. То бива у ночетку ручка. Но и сами сељаци кад свештеника нема врше, дижући при трећоГ чаши у славу. Ту ког на1боље молитвати зна, молитва, а сви му остали вичу: „да Бог да“ „ако Бог да“ и уза сваку чашу чита1у ни Гедну непропусте. Доста ге то, красног српског обичага, да панахигу у цркву свошм светитељима доносе, славећи их, да колач у цркву донесу и са свештеником по обичагу преломе, а доста 1е и тога, што таг дан овееели и даруГе „слепа и саката стара и не!ака,“ — та то 1е дивно, то Ге Хришћански, то узвисуге и дичи харахтер правог Србина; но опет. поред свигу тих дивота, рађагу се по неке мане; а то Ге што наш свет, поред првога дана славе своГе настави Гошт два дана, називагући, крила светчева , и лршатељским даном. Толико се скупи светине, код куће онога домаћина, кош слави, у очи празника, као и на даћама 40—50 душа; па за три дана редко ће кош од домаћина отићи кућама свошм, но ту и ноћиваГу. Простре се слама по кући и соби, па се гости поизваљугу по слами, око ватре, па преврћући се истерагу сву сламу испод себе ногама к ватри, и да нема кућне чељади кохе на то мотре, заиста би и кућу упалили. Потроше веселог домаћина, да после у млогоме коге чему оскудицу трпити мора; а и сами гости по два