Пастир

455

о сили вгере и разума и о њиховпм границама, те ме чисто баш нагони да и Га ко1у реч о њима рекнем. Разум Ге човеку дат да распознаге све што се око њега налази и да одтуда двоЈаке користи човеку приноси: телесну и духовну, наравно, из видљивога света. Само Ге у видљивом свету разум слободан и на лаким крилима прелеће с предмета на предмет тражећи дугим опитима истинске узроке њихова бића. На основу видљивога света он дозвољава и духовни, сљедователно и духовне предмете у њему; али каквога 1 е облика та 1 духовни свет са свомм организациГом, то 1е од њега удаљено и непостижимо, и сада таГ недостатак попуњава вера у свето писмо. Пође ли даље, иашће у погрешке и заблуде о чему историГаки примери сведоче. Талесу 1е био главни узрок света и свиГу ствари вода; Анаксимандру: нешто што ге између воде и ваздуха ; Анаксимену: само ваздух; Ферециду: време, збрка, материГа и Гупитер; АрхелаГу : неки ваздух поставши из топлоте и ладноће; у Енесида: мноштво богова; Ксенигад учаше: све што постаге из несуштаствуГућег постаЈе и у несуштаствуГуће се разилази; Пирхон се о свачему сумња; Еиикур, Аркесила! — први доказиваше: да Ге човек блажениш што више наслада земаљски ужива; други: да на свету ништа известнога нема. — Ови као и шшт млоги други стари мудраци, мање више долазили су до познавања Бога или духовног света, познавањем из природе; ал њихов разум, за савршеннм познанством што ге не само њиховом но и свачигем разуму непостижимо, одводиш их Ге тако далеко, да су у велике погрешке падали коГе 1е исторта, са чуђењем, верно записала, до какве крашоети може разум човека отвести ако му се човек без пажње повери. Разум се често да и од видљивих предмета преварити коге рукама иипа и очима гледа а да како се неће преварити о оним предметнма коГе чулима недостиже а само поња да их има, кош