Пастир

4Ј8

стутшњ њспог плодородта. Са ступњом плодородта опредељава се ступањ човекових потрег.а у животу. Ове нужде састављаГу иовуђења к већо1 или мањо1 делателности. Становници, кош живеужарким климама, где потребе живота не захтева1у готово никаквих напрезања од човека, где ц сама природа доноси у сувишку све , што Ге човеку од потребе : и спокошо обиталиште иод ведрим небом, и храну од свега богатства биљног царства, — становници такве климе врло се рано приучава1у нераду, безбрижљивости, немарности, и живе — тако рећн — само Гедним садашњим и не паштећи се о будућем, наравно зато , што немагу никакве нужде да се о том брину. Врућина, коГа има свогство да олабавља, шш већма их расиолаже к нераду, па зато они — не нмаГући никакве нужде занимати се до маћим пословима — баца1у се у област Фантазше и маште и раепаљЈчу сво1е уображење. А одовуд произлази и она наравствена и умотвена дремота ко1а дави и уби1а сваки душевни напредак у човеку. Те зато већи део источних народа има искључиву црту лењости и олабављености, чувствености и накдоности телеснога уживања. Очевидни пример тога имамо на данашњим Турцима. На против тога на северу, свака потреба за опстанак живота, добива се од природе тек посредством горког труда и напрезања. Тамо гди растс овде онде редко клас1е на њивама орошеним горким зноГем земљеделца, гди рђаво и непостохано време гради нека места готово неприступна за становахве људско, — човек да би удржао равнотежу тих сила у природи, несме и не може бити безбрижан и залудан. Он мора да зида и гради обиталишта, он мора да измишљава многа средства и начине, како да се сачува од такве недружне природе. А све ово изискухе труда, вештине, уметности, предрачуна. И због тога становник таквог краГа хоће-неће, — а мора да замењухе сл хбе дарове природе махсторихом, продомишленошћу, те тако и нехотимице мора да