Пастир

519

означили или закони писани, или обичаш. Међутим у Руса, и та Ге слобода без икакви граница, 1ер научени Рус непризнаГе никакву власт над собом, као и велика множина прости људи, да неспоменем козаке, а нарочито те секге разколничке, коГа непрестано и 1 авно свуда проповеда безвластиГа или да треба живити у подпуно! слободи, а то 1е живот кош неће никакве власти и права, па и обштинска непризнавати, Гедном реч!у: бездржавиге. Сваки од ови проповедника или уобште ум Руса оће само томе закону да се покорава и његове границе и опредГељена да прнма, кош се њему допадагу, те тако у том случаГу за свакога треба особени закон написати и свакога минута мењати по вољи тога кош га прима. Сваки ноступак и сваки нагблагородниш рад државе у њему пробуђуГе наГвеће негодовање, а кад види не само у вароши своге државе, него и у варошима туђи држава и туђи народа чиновника, полицаГа, вохника, жандара и т. д. он хе већ у љутини и готов Ге на сваки минут првога кога сретне уватити за гушу и смождити га. Тако Ге исто скоро и код нас, па одтуда се може протумачити та велика и огромна мржња наши грађана према нашим чиновницима, и ако ови угурсузлуцима и наградама нису ни милионитну част спрам чиновника други држава. Тако Рус нема границе у слободн и он у поњатшама о слободи прелази на количество или неслободу, као и ми на агдуковагве коге нше ништа друго до робство и неслобода у нагвећем степену. Одтуда ми можемо протумачити, зашто Руси садању свогу слободу превазилазећи у обиму слободе свшу европскн народа не зову слободом, него називаху Ге неслободом, робством, теретом, мучењем и т. д. Рус разуме слободу ту кад Ге он до 15. века премештао се с 1едног места на друго ишао Ге од Гедног књаза другом те свадивши се са овим прелазио трећем, па и не Русу, против свигу државни, човечни народни а и свои собствени користи, а то исто видимо и код нас. Одтуда у 15. веку, кад су користи државне, народне