Пашић : илустровани радикални алманах
њи oj |
Ју и—
Алманах ПАШИЋ __
главних иницијатора и финансијера нашег надионалног рада и четничког покрета у Отарој Орбији. Ове што- је чинио увек је чинио од срца. и увек у највећој скромности, не желећи да се његсв рад износи на нелтка звона, Оматрајући да је то
"начин да се одузжи и да помогне сво-
ме народу, он је помагао тде год је требало и колико је требало а све што је чинио радио је по ономе што
да деоница да. незна левица. И данас
и ако је већ зашао у године он је не-
«уморан на послу и рад му је прија-
тан, јер не ради за себе но за свој род љубљени, коме је на хултурно и
"економско подизање завештао сву за | "наше прилике огромпу уштеђевину
___ свога дугогодишњег неуморног и ча-
Нестор Манојловић,
начелник Министлрета финансија.
у пензији, зовања странке он је већ у њеним редовима. и то већ одмах толико истакнут, да улази у врховну партиску управу, у Главни Одбор, у коме је дуго година, био један од најјачих чланова, Кад год је требало он се пашао странци на помоћи и увек је остао цењен партиски првак, н ако партизанством никад није био затрован, Човек доброг стања а племенитих осећања он је увек био широке руке када, је требало девати за опште потребе. Иначе у животу скроман и штедљив, колико и радљив, давао је увек колико год је требало за нашу националну пропаганду у Босни, а он је био један од
Милорад М. Протић, шеф жуп, Аграрног Уреда у- Вуковару
__ сног трговачког рада, којим је сво-
ме честитом имену обезбедио славу за вечна, времена,
Александар М. Обрадовић, председник општине у Касидолу
Јбуба Јоксимовић
У Ваљеву је био Риста „Конзул“. а у Београду је радикални „конзулат' дуг низ година био у малом и скромном дућанчету књижаре Љубе Јоксимовића, која је била тамо где се сада диже велика Савчићева палата, на утлу Добрињеске и Краљ
- Милана улице, прама дворпу. Од
најстаријих радикалних борала он је дуго година био народни посланик и увек одан странци до самоодрицања. Интиман друг Пашића, Аце Станојевића, !гротића и осталих радикалних првака, који су се свакодневно код њега окупљали на кафу и разговор, Љуба је остао вечно
идеалиста, који је ведро гледао yo
будућност Србије. Оличење честитости умро је у сиротињи. Као књижар, издао је целокупна дела Светозара Марковића, Миленка Жујовића, чика ЈЉубе Ненадовића и тд. Умро је после ослобођења у родноме месту Убу, који га је и бирао 28. посланика. Његова, слика на 19 стра-
ни представља га на Измаку живо-,
та, за време аустриске окупације
Нестор Вукојичић, трговац из Куршумлије, као устаник погинуо у Топлици 1917.
над Орбијом. Са њим је на слици још један човек, који својом честитошћу и личном исправношћу и долази у друштво ЈЉубе, То је Драгиша Лапчевић, књижевник и новинар, самоук коме је по интелекту мало равних и међу најшколованијим нашим људима. Он нам је најлепши пример што може да уради чврста воља и љубав за науком. Готово без школе он долази у ред интелектуалаца, који нам као народу чине част. За њега би се могло рећи: ни мање школе ни вишз знања. У раној младости ватрени радикал врло браво постаје првак у По жеви и округу ужичком, Увеђ ле
ан вата
Голуб Петровић, свештеник у Добрици, у Банату