Пашић : илустровани радикални алманах

SIMI a ea

\,

Тита ||

Алманах ПАШИЋ

Страна 69.

+ Поп Ђона Јовановић, свештеник алексиначки

Т Поп Илија Којић члан Духовног Суда у Нишу

Поп Милан Ђорђевић, свештеник суботиначки

Жртве које су са протом Аврамом, попом Дим. Станковићем и Веселином Алексићем побили Бугари у Јелашници 19. и 20. нов. 1915

као успомену, као залог и аманет из .

два последња, мучна и крвава, рата! Па, зашто се одузима, изнемогломе

борлу пушка; Зашто се скида с ду-

вара да, деца и унучад не гледају ору-

жје, које је њихов отац у рату носио: зашто се забрањује породици да гледа пушку, која је била у рукама. њиховог оца, који је изнемогао бранећи своју земљу, ратујући у два, тешка рата, за. слободу своје браћег — Да ли да се преда, бољем јунаку, дали да, се преда његовом сину или брату! — Зашто се скида пушка пе

+ Веселин Алексић, учитељ у Бобовишту убијен од Бугара,

Грозно, жалосно, тешко и срамно!,.. Не може човек да каже зашто, не може да, изусти.,. Волео би да га је самртни час задесио, да га је пушка непријатељска погодила, да је умро — само да не гледа како му се оружје с дувара скида, како му се успомене утиру, како се исмејава, проливена крв, како се руга борцу, како му се оружје одузима! Зашто!

Да. се продаје Јеврејима да с њима тргују. Да се продаје за динардва, да. се продаје онима, који се сме-

ју и ругају српском имену, српском ·

јунаку, српској слободи. Каква,

невоља, какво зло гони на- ,

ше министре, да наређују, да се оружје од народне војске купи.

Ако је га онај жалосни динар |

или два што га Јевреји га дају, зашто се не каже — па

шку три четири дуката дати и тај ништавни динар,

успомену на патње, муке и невоље,

које је подносио за слободу своју и |

своје земље.

дар је већа хасна што ће српска каса оставити 40—50 хиљада дина ра за све пушке с којима је народна војска наоружана била, но да се пушке оставе народним борцима, и војницима, који су о њима живот и смрт делили Напослетку, ако је српска каса дотле дошла, да не може никако изаћи на крај, зашто не

во- | нај, који је некада платио за ту пу- |

само да сачува | земљу од срамоте, Србина од пору- ге, а својој деци да остави вечиту |

кажете народу: пушка једна кошта, четири, пет или шест динара, па, ко хоће нека толико положи и пушку . задржи, а ко неће нека је преда др- _ жавној власти да је власт прода“ Кад се Јеврејима могу на добош дати пушке за ! и 2 динара, зашто се те исте пушке не могу дати народу, који је већ једном те пушке платио и преплатио; — Зар не коштају ни онолико колико је с њима задобијено, зар је срамота Да у рукама. борца остане та пушка

Одговорите ако сте Срби, ако не идете Јеврејима на руку да тргују

ј Поп Димитрије Станковић, свештеник делиградски