Пашић : илустровани радикални алманах

ана 16.

о Алманах ПАШИЋ

Књига А.

ПАШИЋЕВИ МЕМОАДАРИ

И сувише би лепо било моћи говорити о Пашићевим мемоарима. Нема их. А да ли ће их икада битиг Скоро је немогућно замислити ту могућност.

Једном беше у пензији, и ја га уповорих на ту живу згоду за прераду успомена на проживљене догађаје. Некако у то доба писао је о Зајечарској Буни пок. Пера Тодоровић; али доста настрано, после његовог иступања из радикалне странке. Пашић, као председник главнога одбора, био би најповванији да опише тај историјски догађај у животу српске радикалне странке и српске државе.

— Јес, јес. Мислим и ја на то, одговори ми Пашић. И прибелешке су ми у реду. Али видиш да наша, млађа браћа не знају да управљају. Мораћемо опет ми старији да се упрегнемо.

Доста, самосталци мучаху муку са зајмом, наоружањем, градобитином без финансијске санкције и

другим таким „немогућностима“, 0 које се равбише њихови лепи меседи владавине. И Пашић их ускоро замени.

— ПОВОДОМ АТЕНТАТА —

И тако увек. Увек упрепнут у државне бриге и послове, а у паузама, изложен јавним и потајним прогањањима и сплеткама, Пашићу не достајаше ни најпотребнији оброк душевнога мира за — мембаре. А запазили су и мање интимни његови пријатељи да води забелешке о важнијим догађајима, па и о маркантнијим говорима на министајским или партијским конференцијама. И с тога мемоари Николе Пашића, самим догађајима истакнутота, првака у странци и међу јавним радницима и државницима нашим, имали би тек шта да кажу.

Могу његови задрти противници омаловажавати његов значај и рад до миле воље, Пашић, уплетен и као иницијатор и као сарадник у најважније догађаје и периоде српске државе, па и ове данашње, признат од савремених му вођа и првака, великих народа и држава, — имунизиран је против сваке стреле њихове ситничарске мржње и пакости, које се свете самим испољивачима. тих нискости, бијући их несвесним утврђивањем њихове игноранције и

никола П Пашић

заслепљености за жива сваком паметном човеку видна, дела, о којима ће историја и више имати да казује.

Нисам идолопоклоник, па ни Пашић ми не може бити идол. Са малом варијацијом познате максиме, могло би се за. њега рећи: „ко крупно ради — крупно и греши". Само при том ваља имати на уму, да је у тако компликованим организацијама као што је држава или партија, тешко одредити на кога и колика, одговорност пада за учињене грешке, па, репимо, и — грехове. Можда би најпосле и Пашић могао за себе рећи, као оно умни Ласал при утврђивању сурових јжалности у држави и друштву: Да сам ја створио свет, ја бих га бољим учинио.

Али све на страну —- мемоари Пашићеви били би нешто необично, били би и сами догађај. Сад је уз остале погодбе за немогућност дела дошао пи — атентат.

И кад би изишли Пашићеви мемвари, не би донели ово што ја грабим да забележим још данас.

Кад се Светозар Марковић, ora српског социјализма и радикализма, самртно болан, кретао за Беч на. лекарски преглед (1874), беше 0чевидно да се неће жив вратити. Друтови га стадоше запиткивати: TOB, им препоручује за вођа“

Ко је познавао Светозара, тај је могао ценити муке његове — оличења начела и програма, противна, сваком ауторитету, да и сам при изношењу овога просто али јасно образложенста мтутљења полагаше на то да се оно не узме као аутората-

тивно и категорички његово.

— Јес — јес. COO M Пале ја програм вођ и главни ауторитет.

ма, сво у програму не стоји; а и сам знаш да, смо се у пресудним моментима увек с тобом споразумевали. 0 тога да нам именујеш човека, с Којим ћемо се као ово с тобом споразумевати, док нам се ти не вратиш.

Још веће муке за Светозара, нашега, доброта и благога учитеља, EOји је све другове волео и подједнако ценио.

= Ја, бога, ми, кикада мислио нисам да вас класирам. Кад баш треба да. вам кажем, ето вам Пере (Велимировића) и Николе. А ви се. рештите, за кога. сте, кад вам дође та. потреба.

— Сам доцнији рад на журналистици и у партији дао је шревагу Пашићу над добрим Велимировићем, иако су у странци уживали

5 5 Е