Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

4

44

Не прођоше ни неколика дана иза ње- · гова одласка, а путем од истока почеше избијати у наше забачено мјесто, некакве људске сјенке, некаква људска подобија, нијема од ужаса, чупава, гола, боса, подбијена, прегладњела, јадна, жалосна. .. Избијали су најприје појединачки, па по два, по три, па хрпимице, па у руљама, ширећи око себе страх и трепет.

Ухвати се читав тутањ. Неки протркаше, а неки се зауставише. .

“ Један младић, чим дође кући, премину од страха. „Исприпадало ми се дите, па ми умрије, жалосна ти сам!“, кукала му је мајка.

· Неки од њих донесоше у њедрима и неколика · зрна кукурузова, путем се засипајући њима, онако неварених, х само да како одрже живот, да утеку. .

О, мила, златна, света зрна наша, што сте никла 'на слободном. сунцу, на. слободној

“земљи нашој! Како смо се отимали о вас,

· како смо вас: чували, са колико смо чежње у вас гледали, · како смо вас. сузним очима

· миловали, · мила, златна, света. зрна. наша!.

· Разумједосно! "Дознадосмо! To су. „куБа обрали — бостан! То. је. | Велики,