Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

А ва

џиновских побједа, којима си ослободио све

нас, заплакао је за Тобом сав наш народ, као један човјек. И, са свих страна, сасуше се ловорови вијенци, да Ти последњи пут

оките јуначку, паметну главу. Мајке почеше

давати Твоје име својој дјеци и стављати га на њихове капе, поред имена Куманово, Брегалница, Рудник, Сувобор, Кајмакчалан, Александар...

Међу првим вијенцима био je вијенац француски, сав од сувога злата.

Па, шта оно написа на Твоме вијенцу Велика, Побједоносна Францускаг! Шта

оно Она написа! Коју оно ријеч изабра да Те одликује!

Свијетли ли, на примјер, са златнога ловора напис: „Другови са Марне, Вердена,

и Кајмакчалана — своме највјернијем другуг!“

Рече ли Француска на Твоме вијенцу: „Официри и војска француска — најхрабриг

_ јем. међу храбрима“7!

Ни једно од тога, већ нешто много веће, узвишеније и нежније. Без дуга размишљања, спонтано, као да је већ одавно ту ријеч припремила Теби, рече Ти: „Француска

— Војводи Мишићу“. к