Паљба батеријом / Кукурузи већ се беру / La France

Исти дан кад је изишла она денунција, премје–штен сам, телеграфским наређењем, далеко од свога роднога мјеста, у ком сам служио.

Читаве четири године трајала је истрага про–

тив књиге и писца и једва једвице ми је успјело да ~

се спасем, на начине, како сам, неке од њих, испричао у причи „Кукурузи већ се беру!“ Мени су, као писцу, судила два суда: један ок-

ружни и Врховни суд у Сарајеву. Оба суда су стала

на гледиште „да је књига тако добро написана и

одаје тако вјешта писца, да то никако не би могао бити“ — ја! (Ово је тачан цитат из обе пресуде!)

Међутим је окружни суд у Сарајеву, већ наведеном осудом, осудио и књигу да се уништи, те је

ту осуду донио службени Сарајевски лист, у своме

2. броју, од 13./3. 1917. године.

Сав тај процес и сву ту душевну инквизицију описао сам у великој приповијетци Под истрагом. Старао сам се да у њој изнесем .само наше заједничко осјећање, за читаво вријеме рата; а, скоро, без икаква личног акцента.

И, баш као што домаћин жели да поново IIO-

дигне кућу, што су му је непријатељи срушили, или као што драган жели да поврати отету драгану, још нељубљену и немиловану, тако исто и ја желим да видим друго издање своје осуђене и уништене књиге...

Сви моји напори да то учиним остали су без-

успијешни! Обраћао сам се друговима и културним

друштвима и најкултурнијим људима, па ми нико није ни одговорио, осим једнога професора нашега

| ~

И Али. не ALO