Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

14

Т. МАРЕТИЋ

Те земаљске Бхим главаре На избор кћерин позове,“ Чув земаљски то чувари Свиколики брзо пођу, Свима срце љубав мучи, Дамајанту добит желе, На свечана врата краљи У потремак уђу сјајни Златним ступма украшени Ко на брег лави велики, На столице разне седну Владаоци, сви мирисне Држе венце, ушњаци им Од јаснога бисера су. Гојне им се мишке виде, Налик су на буздоване, Красне мишке врло глатке Као змије петоглаве Главе краља лепокосе, Миле, с лепим носовима, С очима и обрвама Ко на небу звезде сјају,

Ко град Нага Бхогавата Збор честити краља беше, Пун јунака тигровитих, Ко у спиљу у тичарску Дамајанта леполика Ступи и милотом својом Опчињават краљевима И очи стане и срца. Тих краљева племенитих Сви погледи по њој падну, Гледају је, упрти су

њу и с ње не мичу се. Док имена владалаца Прозиваху се, Бхараше, Кћи Бхимова пет једнаких Ликова људских угледа.“ · Гледајући Видарпкиња езразличних пет ликова

10

15

20

25

30

35

40