Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

18

Т. МАРЕТИЋ

Свадбу Дамајантијину

И Налову тад учини,

Док хте, онде Нишађанин, Први међу двоношцима,“ (ООста па опростивши се

С Бхимом у свој град се врати,

Кад Пунјаслок владар тако Доби бисер мед женама,

Блаженствово с њом је, краљу,

Као Индар са Сачијом, Пун радости Нал је блисто Као сунце и свој народ Јунак усрећиво је Бранећи га, како треба. Коњске жртве жртвоваше Ко Нахушев син Јајатиј, А и друге жртве многе Добре даре делећ мудрац, По угодним гајевима

И по перивојима се Весељаше с Дамајантом Бесмртноме богу сличан, Нишађанин поносити

Са својом Дамајантијом Роди сина Индрасена

И кћер роди Индрасену. Жртвујућ и веселећ се Народни тако господар Блага пуном владао је Земљом земаљски господар,

ШЕСТО ПЕВАЊЕ,

Говори Врхадасво.

Кћи Бхимова обрав Нала Прејаки света чувари Одлазећ виде, где Двапар И Калиј иду заједно,

165

170

175

180

190