Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"
ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ
Праведника, кћери Бхима, Најбољег ћеш видет здрава, Од свих греха одрешена,/ Пуна сваке честитости;
У своме ће граду владат Победитељ и страву ће Задавати злотворима, Пријатељма јад разбијат. Видећеш га, племенита, Племените лозе краља".
То рекавши милој жени Наловој, кћери краљевској, Покорници ишчезоше С огњем светим, са станима. Видев чудо то велико Дамајанта наочита, Вирасена краља снаха
д чуда се пренерази,
„Је ли сан то, што ја видех 2 Што се овде то догоди7 Где су сви сад покорници 2 Где круг стана пустиничких7 Где је чиста и пријатна Она река птица пуна 7"
Где су мила она стабла Нарешена воћем, цвећем 7" Дуго тако кћи Бхимова Насмешљивка мислећ љупка Јадна, тужна порад мужа, Бледа у лицу стајаше. Затим она даље пође,
Очи су јој суза пуне,
угледа асок-дрво,
Где у шуми расцвало се; племениту милу ступи
Дрву грањем притиснуту, тице поју око њега,
Па прозбори лијућ сузе;
„Ао! ово сретно дрво
Сја се с много цветних кита
380
385
390
395
400
405
410