Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

41) “__ ПРВА МЛАДОСТ ПЕСНИКОВА ХР

равана је одиста често, Чим се свет ослободио фило: лошких мерила у књижевности, чим је узео ценити књижевне вредности независно од њих, одмах је стао приговарати слави његовој. И данас, у разговору, често чујемо потцењивање нашега песника,

То је донекле и природно, јер се наша поезија невероватно развила од Бранкова доба до данас; дошли су Змај, Јакшић, Војислав, Дучић, Шантић, Ракић и други, онису донели собом и нове мотиве, и модерније идеје, и богатију версификацију, и блатороднији тон, и много штошта што у Бранка није било, — и то данас, наравно, иде све на штету њетову, На штету иде и то што се наш укус и иначе променио, ван вредности наше поезије, по лектири страних великих песника, Уз то је дошао развијенији унутрашњи живот, веће и шире искуство, дубље „схватање књижевности, уметности и науке, сто ствари које су данашњој генерацији отвориле очи за нешто више, финије, лепше, Генерација се променила и не личи нимало на ону Бранкову. Случај Бранков као да не личи на Шелијев, него је више сличан Бајронову. Додуше, ми нисмо у основи различни од људи Бранкова доба, Нема ни једне од главних идеја -тога доба да смо је ми одбацили, Напротив, оне су

основа нашој култури. Ми имамо исти патриотизам | који и Бранко, исти демократизам у књижевности, исту слободу идеја; служимо се, поред тога, језиком | који је он створио, — али је култура наша постала

виша и дубља, и оно што је некада Бранку изгледало ново, и крепко, и смело, данас нама изгледа можда и сувише просто, површно и готово преживело. Ово је најзад, бар у неколико, судбина свију песника кад много година протече од њихове смрти, "али она нарочито тешко пада на нашег песника, јер су се наш живот и наша култура до невероватног степена подигли од његове смрти до данас. При свем том, ја не бих много страховао за добар глас Бранков. Он може и даље остати у главном који је и досад био, Претераности, наравно, изо«стављам; паралела с [Његошем није данас више 1“

А