Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

Хи __~ _ __"вол <_ __ 0)

__Округић; -- затим, Милош Димитријевић, бивши пред"седник Матице Српске; — Јулије Радишић, лекари књижевник, преводилац Шалерова Фијеска, онај _ којем је Бранко упутио у Бачком расшанку познате. "речи: „О Јулије, „ужи, драги брате, кади када ја с: ражљутих на те“, и на којега се и доцније љутио, као што се види по једном писму из 185:; — најпосле, Сима Крстић, адвокат у Руми. То је онај кога _Бранчко помиње у Бачком расшанку („Ао, Симо, чу ли, драги Симо“) као друга с којим је дане провео и заједно с њим увек био весео — Крстић је, по причању одиста био велики весељак —- и зато му ји каже, по контрасту: „Зар са сузам' да се опростимој“ Њему је и Змај посветио једну песму, кад је Крстић умро (1880): „Што је Српству било свето и теби је свето било. „Сваком лету напредноме и ти беше једно крило,“

Тако је овај добри човек, који није написао ни ретка у књижевности, доживео изузетну срећу, да га два првокласна песника са симпатијом опевају.)

Даљи другови Бранкови за које знамо јесу;

рса Путник који се при купању удавио у Дунаву као ђак УМ разреда: „ох, без збогом и без опроштаја он се од нас сиромах утаја“, пева о њему Ђачки 11 Д. Поповић, доцније протођакон у Србији, код кога је Бранко одсео кад је прелазио у Београд за време Буне; — Микл Јовановић, који је као мајор народне војске јуначки погинуо у Буни, при једном крвавом боју код Арада 26 јануара 1849., и којег Бранко у својој Безименој

- #) (Ова четири имена Бранкових другова из МГ разреда нашао сам међу претплатницима Бачке виле за 1841, где су записани као „И год. хуманисте“. Уз њих се, и уз Бранка, спомињу као ученици истог разреда и ови: Бошњак Петар, Курц Францискус, Лињачки Илија, Максимовић Јован, Николић Аркадије, Николић Стеван, Танурџић Стеван, Стаматовић Никола, Јанкулеску јулиан; о њима немам података. — Округлић сам помиње да му је Бранко био „саученик“, у једној својој приповеци (/70дунавка, ПЦ бр. 28; пор. Градина 1900, стр. 140).