Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ХУМ _______- Бол __ о

"Карловцима. Бранку оно никако није могло бити

мило, Уместо Стражилова равница, уместо Дунава. малешни Бегеј, у којем се ваљда човек не може честито ни окупати; нигде зеленила, нигде раскошне природе коју је Бранко тако волео. „Сама нарав нема ништа туда да се око задржи од чуда“, каже Бранко описујући Темишвар у којем му је нешто. доцније брат умро (Песма Сшевану). Он жали што је Стевана ту смрт задесила а не у Карловцима: „Зашто амо у туђину дођег“ пита он, и додаје: Карловци беху „место за те“.

Темишвар је и иначе морао изгледати Бранку „туђина", Није то онако чисто српско место као што су Карловци, Ни школа није била српска, Једина гимназија која је била у то време кад државних није било, то је приватна гимназија пиаристичка, фратарска, католичка. У њој је био латински као наставни језик, наставници су сви били Мађари или Немци, међу ђацима је морало бити врло мало Срба. Ту је школу Бранко учио у Темишвару. Шта је у њој учио, није ми јасно; Бранкова имена нема записаног у гимназиским протоколима док Стеванова. има) колико сам, у осталом, обавештен, школа је тада имала, као исве друге аустриске тога доба, само шест разреда, четири нижа, граматичка и два виша, хумана. Али ми је јасно да се ону њој није могао добро осећати после оног интенсивног ђачког жи-

вота у Карловцима, сад без другова, сам.

Забележено је да је у Темишвару он, некада. „весели и дружељубиви Бранко, био повучен и усамљен“, Главно друштво били су му сигурно брат Стеван, и отац. Стеван је с њим заједно прешао из Карловаца у Темишвар и учио ту У разред, управо прво полгође тога разреда. Од оца је Бранко био одвојен пуних шест година, и морало му је бити врло мило што је опет сад с њим заједно. Судећи по превеликој нежности коју показује према оцу у

#) Еписколски викар у Темишвару, архимандрит Б. Стефан Николић љубазно је на моју молбу најсавесније трагао не матицама пиаристичке гимназије за Бранком, али без успеза.