Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

— 488 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

А

"

„И ако сам ев овде штогод крива,

Кривицу моју оћу да ти платим,

Све пољубце што њему ја дарива, · – Ја оћу теби редом да-и' вратим,

Све претискаје, чим га претискива,

И теби неђу, злато, да закратим,

Још додаћу ти велику множину,

Да само скинем са мене кривину.“

Драги после описује њен говор (у 15. штан, и затим тужно узхићен говори 16. шт. коју сам вам једанпут послао. После говори како је. шњом не-

дељу пробављао. Они су се по шуми шетали, 18. Ветрвбах тада слушали смо зук, И гледали смо, како умилно броде

По валовима кристалнога врела, - На сувом листу, што је зима снела.

Плели су венце, а драга је певала песму: Смрт Омера и Мериме девојке.

20. Малени тица лик је тада био И вир је уставио жубор свој, Немирни ветрић смирио је крило, Милине гласа свашто је ту пило.

Тако је вели красно с њом проводио живот. Пут му је пун ружа био; – 22.

А на једанпут бурни ветар пуну, И све ми руже мало не одуну. |