Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

440, БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

живописац истина не особити, ал ми бар зна показати, како се мастном шаром ради, (а то је за мене доста) и то ће ми учинити, Зато ћу сад док је време да нађем већу собу, па кад свршим испит, да помало радим, До 20./10. п. н. јавит ћу вам где ћу _ становати. а

_ Ја сам за цело ово просто време био у некој-· борби, сад сам песме поправљао, сад читао Каме ралистику, кадкад по седам осам данах готово ништа ме радио, и једва сам се утолико расхладио, да могу доста својски Камералистику учити (г. ј. од четири дана све по два сата на дан), и тако мислим !. или 2,1. изпит из ње правити. Други песници једва чекају да се зажаре, а ја гледим, да се разхладим. Но макар како, моје песме морају до маја (боље мислим: до Свибња) бити напечатане, па кад свршим трећу годину, идем Августа месеца у Србију; кад бих могао онде професуру појезије добити (она носи на годину 1200 ф. ср. било би за мене најбоље; ал ако је не добијем, онда хајд у четврту годину правах. Ја бих вам могао доста којешта о том гово__рити, особито: да нимало не сумљам, да професуру ту нећу добити. Професура бих од свију други частих (Ает!ег) била највише према моме срцу и мојој души, ту бих био најмање окован. Поред професуре те могао бих у живописању до највећег савршенства за кратко време дотерати, па ондак бих јој с Богом рекао, два трипут бих китчицом повукао, два трипут бих пером писнуо, па новацах доста. Мож да само снивам, мож да само бунцам, ал ништа зато, Бог би дао, да увек само тако узснивам и да бунцам, па ми веће среће никад не. треба.

ВЕРА ОУ ИВ ЕЕ

1843, 28/12. сад мало поправљено.

Момак иде враголан, По гори се шири, Леп је“ кано лепи дан, Што кроз гране вири.