Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ПРИМ ба ап ан = 443

И даље; брате тада сам певао, Срце теби младо забаљао.

Ја певам и сад, о ти горка стрело! Моја песма теби је опело. . а

ЈОШТ НЕШТО. Макар ми ове песме, што сам до сада начинио пропале:

Ал само ти о песмо пуна јада, Што но певам ја уз гусле сада Ти само живи док врело извире, = Без имена па докле утиче, Е 254 "Докле врула узјече, па докле умире, =

Љубичица доклг, докле ружа ниче, 6 = Докле она наче, цвета па уњива,

Док се јасно сунце у запад сакрива.

О сунце онде у заоду јасно, |

Ала сјајеш на ме амо красро.

Скоро ће ти дивну светлу моћ,

Да покрије ево тавна ноћ, Е

Ал ћеш опет сугра ти устати, = Па ћеш таму ноћну разагнати, 2 О кад би кад би разагнао тад

И големи мога срца јад! Е МЕ О кад би само светла твоја сила Донела ми на траг брата мига!

Е - Сад с Богом татице, | 10./8. 846. п. р. | = Ваш |

АЦА,

МЕ

ЂУРЂЕ |=

Два сам писма од твога брата (на тебе) добио. Прво је од прилике овако: Ти иштеш да ти он своју

# Ово писмо, и сва остала сем 8, 2 и 22 писана су Ђури Даничићу. Писма 7,9 и 10 упућена су Даничићу (онда Поповићу) у Пешту; сд 11—20 Даничићу у Беч; 23—25 Даничићу у Н. Сад; 27 и 28 Даничићу у Београд. |