Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ТУР ___ увода М (ПО

родови који су некад јако били у обичају; ишчиле књижевне школе којима се некад свет заносио; мењају се појмови о поезији и песницима; мења се и.

-сама спољашност ових — „раса дугокосих песника. изумрла је", речено је скоро — па је тако застарело и друкчије понешто и код Бранка. То је и сасвим. природно, јер је он био тесно везан за своје време, и према томе, нешто од свога талента,учинио нераздељивим од онога што је прошло, /

_ Заиста, ко ће данас уживатн у оној „поезији“ која слика реформу правописа Стихови: „видех, онде оног дивног Еља, и још Ења њему пријатеља" у којима се персонификују слова (љ, њ,) нове, онда. прогоњене азбуке, за коју се Бранко борио-и залагао,

_ одиста су далеко од сваке поезије, као што је и сама ствар далеко од нашег интереса. И ко ће се сло-_ жити с нашим песником кад он, доследно погледима свога доба, протестује што људи у Србији не носе

„пеленгаће“, „доламе!, „токе', а жене „зубун 217) "Ни извесне афектације језика — „менека"“, „сека",. "„нона“, „жиће"“, „бејау“, „фука“ итд. — разумљиве

за оно време, данас нам нису пријатне, Ми смо, тако исто, данас далеко од оног сасвим младог менталитета који је у неким Бранковим песмама изражен, —- и млади, а по готову ми старији. Ни сту"денти данас не уживају у оним баналним и доста простачким „баханалијама“ какве су се некада практиковале и на које подсећа главна тема Ђачког расшанка. Само гимназисти и матуранти, који се почињу веселити, могу волети оно што се пева у стиховима : „Соба ниска а доста и тесна, Око стола седи раја бесна...“

Вук, у свом одговору на лажи и опадања (1844) говорио је: „ја мислим да су Срби прерано, и не само без икакве невоље и користи него још на штету “своју, почели остављати своје домаће одијело, а облачити се у францус се у Србији говори, њемачко“.

ко, или, ка) што: