Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

Пе и сам ла - 46Е

једна жена па је запита: Шта радите7 „Ево Боре-

там“, рече тетка, јер су је мало очи издале). —

Просшран је (трошапија је), — Ни споменка није-

било (ашп, од спомен), моја тетка). — По швбр=

дујеш код шолика блага (М. Т.Ј. — Сељакаши се,

— Боли ме рука од те шруцкавице (од труцкања).

— Покри се ушима да еје, Гушаши кога, — Тулеј

(гулузина, од једног из Т, Бечеја), — Залећи (про-

даше му виноград, ал то није могло да залегне, зато.

му сад гродају кућу). — Чисшоманка, — Како који. усшалац, онако и има. — Пипуља (цреп). — Залапући што (дочепати се чега). — Смандгрљаши, Шћућуршши се. — Гобанчад, — Приречка. — Кочо--

перан. — Кочопершши се, — Нолосшуп (у Окучанима_

у Градишк, рег. и значи прелаз, онај на плоту етс,)

= Ишаваши (од ићи у Окуч.. — Они напредују а.

мој дечко нема шаравије па заостаје, (у Окуч.. Наравшио (од једног шваћа (у Окуч). — Шиљрш је. (твЂрдица је, Та ће реч бити од талијанске: =саг5о, у Окуч,. — Будалешшина (будала (човек) у Окучј. — Србљи у Градишкој регем, говоре Ерцеговачки,. ал овако; дјевојка, дјешеша, виђео сам, ћео сам, Напајаши. — Заошијаши. — Окружиши. — Заоштбрљиши. = Наоштриши се, — Бући се клипка с ким (85.). — Держим врапца, чекам сокола. — (0б2ћавео нам је брда и долине (од једног из Т. Бечаја), — Ан'оће. (шешто, ништа за то), — Кошкаши се, Ем, Да није онај у жутом канутуг „Е.“ — Чегвршаљка, Мумлаши. — Гунђаши. — Десешак, == Изеде се жив, — Прођи се ола — Десевшак, Кажи да ши кажем, — Надало се продало се. — Лишај. — Заажња. — Бречиши нога (о ледину). На куково лето. — Нема пешна за душом. — Деран. = Ивгрши се. — Дериште. — Колико ме удари (како.

ме еђе,) — Знаћеш ши за зосу. — Као пас без госе. "— Не плаћа као пас на Ћуприји. — Подешитши се, | = Дешињшии. = Као мува без лаве (лети), сеје, ећен а | ; ·

Морам да СБЂршим, јер ваља да однесем писмо честитоме куму твоме презимењаку (ал не и: