Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

478 _БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

ХХМ У Бечу, 19. р. окт. 1852.

ПОМОЗ БОГ ЂУРО!

Твоје писмо добих (чини ми се) !. р, септ, У њему иштеш да ти одмах пишем, и пошаљем своју адресу. Зашто: одмах% то из твога писма не дознадох, па помисливши да неће баш тако хитно бити, махнух (х х!!) ствар до данас. Ја седим: АЛзетуогзја 4, И океп битака зе, Мо. 10. Згоск Г, Тћите 5.

Бога ти, би ли могао дознати ко написа у покојним Земунским новинама (не знам како се зваше ВЂесшник како лиг) онај одговор на Ј, Ристића: Фе пепеге(2) Гл Ееташт, Неки мисле да је то работа Иљ Вујића родом Ирижанина, а сад Берлинског слушца права, мога суиспразнитеља кнежеве кесе, а сувише мога (мислим да се не варам) вратолома, Боље да га Бог прими,

У писму своме велиш: „Тирка ми је послао 80 ф. за два мјесеца (која не знам)“. А ја велим да ништа није лакше знати него то. Ако ти је послао 1. августа, онда је за авг, и септ, ако је 10 авг, онда до 10 окт, нећеш ништа добити и т,д.

Даље спомињеш у писму неко обећање, и неку реч коју си дао, због чега кнежеву помоћ више примати не ћеш, већ до нове године, Какво је то обећање, и та реч. — Ако је то она иста коју си ти овде у Бечу преко Вука кнезу дао, онда се заиста чудим. Као што од тебе знам, ти си преко Вука од кнеза искао годишње 600 ф, ср, и то за три године, као помоћ да у Бечу живиш, надајући "се за то време повољну службу стећи. Кад си доле сишао, променила се ствар само у толико, што си желео да ти кнез ту помоћ да, да доле уживаш, а не у Бечу, Кнез ти сад шаље у Београд не истина 50 ф. на месец, али опет 40 ф, ср. а ти — их више нећеш да примаш већ само до нове године, и то за