Песме и драме / Милутин Бојић
КРАЉЕВА ЈЕСЕН 107
На другом крају је Ана, најстарија кћи краљева. Удата. Има до тридесет и осам година. Без значаја; обучена просто. И други афранцишкански калуђер, један дуг, коштуњав човек, фанатик. Радо се прави важан. Ана Зар суд после смрти» Још то нисам чула.
1 Францишканац
Ах Бонифације грешио је често. „Душа није вечна“. Зар то није хулаг И рече, нафора да је просто тесто
И девица да је прељубница.
Ана Чуда. 1 Францишканац И за Христа рече, да је шерет био. Ана То не беше папа. Та то беше Јуда.
И Францишканац Па бар да је мисли, као други, крио.
Ана Покварена душа.
1 Францишканац А памети кратке. Он рече да нема ни пакла ни раја.
Ана Живог да га спале!
1 Францишканац Дијаку Ах, пржене патке! "Па не знаш са кога да започнеш краја. А пијано друштво игра по салону,