Песме и драме / Милутин Бојић
КРАЉЕВА ЈЕСЕН 128
Данило Казна је за кривца. Гијом Адам и Други францишкански калуђер прелазе преко позорнице ну живом су разговору. 1 францишкански калуђер Све приче и сплетке...
Гијом наставља На хартију стави, па право у Млетке. Они одлазе десно оним ходником што води поред краљичиних одаја. Данило прати их погледом и смеши се. Затим Теодори Залуд мене молиш; краљев глас је јачи. Иди, лепа жено, и судбину плачи! Она стоји и гледа. С десна из краљичиних одаја долазе два пажа. Данило Краљица долазиг Први. пазе Да. Данило учини Теодори резигниран покрет и силази низа степенице.
Теодора уздахне н оде. Грви. паж гледа за Данилом Вечито исти!
Други паж с уздахом Већи је од краља. Први паж с детињском наивношћу и нешто сете И он паж је био.
Други паж Путеви за њега увек беху чисти.