Песме / Милета Јакшић

МИЛЕТА ЈАКШИЋ

СКИТНИЦА

Одбачен, презрен, без дома, Без мирна топла кута, Усамљен, вечно сирома Он по том свету лута.

Пред њим се бели велик пут Што Бог зна куда води —

Спокојан, никад забринут. Весело њиме ходи.

Он лако носи пртљаг свој За живот што му треба: На леђих торбу ин у њој Испрошен комад хлеба —

И тако иде... Непознат, Не среће друга знана; Не тиче га се време, сат, Лута докле је дана.

Он вечни путник, нема стра Од туђа, страна места:

Нека га води куда зна Бескрајна ова цеста.

Међу тим гледа равни те Пространства што му годе, А друг му ветар шапуће (О чирама слободе.

Омамљен, њима обузет, Усхићен главу дигне: Завичај му је цео свет А стан где када стигне.