Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ

1

8

=

Нико је не зна нити познаје. Ко дух, ко авет поноћних снова Ил из пророчких да је гробова: Брада се вије, прамење бело, Занесен поглед, дуго одело, Погледом густу таму прожиже, Ершћућом руком вео подиже Са будућности срамне Голготе, „Христос воскресе!“ пуно страхоте Глас му захори...

Голгота гори!.. Над њоме пламти Ускршња зора, А на њој Црква ко златна гора У руменоме сјају се купа, И к њојзи ступа

Свет будућности с далеких страна...

Под плавим небом дивотна дана Грми и звони,

Гмижу тисуће и милиони „Христос воскрес!“ ваздух колеба До краја мора, земље и неба... Ал зачас само... и мрак се густи На земљу спусти.

И пред страхотом божјег виђења Што румен лица с бледилом мења, Јуда се прахом по глави посу; Чупајућ косу, — | Груди бијући

М крвав поглед небу шиљући Сруши се, клече:

„Проклетство!“ рече. Арма се, пуца Храм Соломона Од грмљавине Ускршних звона,..