Песме / Милета Јакшић

ПЕСМЕ 181

увис па аде венца ни -=____________________________

ЈЕДНОГА ДАНА

Безводна пустиња а сунце жеже Под њиме равни врела песка леже.

Залутб путник... тле под њиме гори, У утроби му огањ, жеђ га мори.

И ако уз пут, док за водом гине (С камена, с листа капљу росе скине —

Та худа капља, тај напитак о мали Ко отров жеђ му самртну распали...

Тако сам и ја сркно једног дана Први пољубац са ваших усана —

Ал док за другим мрем и болно жедним Гинем, отрован тим пољупцем једним.